Januar je meseca koji predstavlja novi početak. Svi se nadaju lepšoj i boljoj godini. Ovaj put više nego ikada. Jedna moja drugarica ima običaj da kaže da je januar mesec kada smo najviše lenji. Dane provodimo u slavlju, grejući se zavučeni ispod jorgana i smišljajući šta bismo mogli ukusno pojesti. Kao da se čitavog meseca pripremamo za ovo što nas očekuje u narednim mesecima. Skupljamo snagu.
Ovog januara nas je obradovao sneg koji je obojio krovove i golo drveće podsećajući nas da uvek postoje stvari kojima se treba radovati. Obasjao je put kojim ćemo poći u novu godinu i nove avanture, nove doživljaje. Pored toga stvorio nam je idiličnu sliku kao iz najlepših bajki u kojoj možemo uživati uz mirisni čaj i stihove o zimi. Čitajući poeziju izdvojila sam nekoliko zimskih pesama kojima se često vraćam u ovakvim danima. Uživajte u čitanju.
Ovog januara nas je obradovao sneg koji je obojio krovove i golo drveće podsećajući nas da uvek postoje stvari kojima se treba radovati. Obasjao je put kojim ćemo poći u novu godinu i nove avanture, nove doživljaje. Pored toga stvorio nam je idiličnu sliku kao iz najlepših bajki u kojoj možemo uživati uz mirisni čaj i stihove o zimi. Čitajući poeziju izdvojila sam nekoliko zimskih pesama kojima se često vraćam u ovakvim danima. Uživajte u čitanju.
Zimska noć
Palo je inje. Ko sablasti bele,
U tankom velu kao da se ježe,
Snuždeni stoje borovi i jele
I opuštene zimzelena vreže.
Vodoskok smrznut ćuti, ko da sneva.
Zemlja je puna tajanstvene strave;
Ko voštanica koja dogoreva
U hladnoj sobi, mrtvacu kraj glave,
Mesec se gasi… Svuda nebo sinje,
I s golih grana katkad padne inje…
Noći, ledena noći, ja te volim,
Kao što volim sve kržljave stvore
Što samrt nose u grudima golim,
I koje tajne boljke dugo more,
– Dok tako tobom sa bledih visina,
Ko predznak tajnih i kobnih otkrića,
Bezglasno struji hladna mesečina
I bolna blagost umirućih bića…
Milan Rakić
Pahulje Snega Na Tvojoj Ruci
Šaljem kristale na tvoju ruku,
umij se snegom što tajne sve zna,
neka ti sreća od mene bude
na licu, u srcu, u duši od sna.
Na tvojoj ruci pahulje snega
moje su reči ljubavi tebi,
na lice prigrli, polako, nežno,
ljubi daljine što tebi su blizu,
k’o mene uvek, iskreno, mazno,
i voli kristale iz moje duše,
onako im šapći, baš kao meni.
Slobodan Jevremović
Prvi sneg
U osvitku zore, kroz sumračak tavni,
Pokrivene snegom počivaju ravni.
A studeni lahor kroz doline mirne
Preko pustih polja kad-i-kada pirne
I s vihorom lakim seoca se hvata,
Pa zasiplje snegom i strehe i vrata.
A u selu jošte u prozorje milo
Noć, vedra i hladna, ne podiže krilo.
Iz daljine samo lisica se krade,
Pa kokoši vreba i piliće mlade –
I od njenih šapa i tuna i tamo
U prvome snegu trag se vidi samo…
Vojislav Ilić
U zimski dan
Celoga je dana sneg polako pado
kao s voćki cvet.
O, kako večeras, o, kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snežne
kao leptir lak,
i nekome htela reći reči nežne,
tople, lepe, nove, kakve ne zna svak.
I sutona celog sneg je tiho pado
umoran i gust.
Večeras bih nekog ugledala rado;
ali njega nema. Put je davno pust.
Samo s bledog neba beloj zemlji sleće
snežni pram po pram.
O, kako je bolno pred noć kada cveće
pahuljica veje, a ti sediš sam.
Desanka Maksimović
Do sledećeg čitanja,
Jovana Milutinović
Pratite JomArt na društvenim mrežama:
Коментари
Постави коментар