Priča o Jeleni Anžujskoj: Dolinom jorgovana do ljubavi

Putujući Srbijom na svakom koraku susrećemo se sa našom istorijom, punom interesantnih legendi, veličanstvenih priča o hrabrosti i junaštvu naših junaka i vladara. Međutim, svakoga ko s proleća krene dolinom Ibra omamiće miris bezbrojnih cvetova jorgovana koji se širi ovim delom Srbije.

Legenda kaže da su, po naredbi srpskog kralja Uroša I Nemanjića, putem kojim će dođi njegova buduća supruga, princeza Jelena Anžujska, zasađeni jorgovani. Sve od Kraljeva do Raške rasprostire se drveće sa cvetovima rasličinitih boja koje će srpska kraljica gledati iz svog zamka Maglič i podsećati se svog dolaska u Srbiju.Veruje se da je princeza bila francuskog porekla, pa je kralj Uroš želeo da je za nju nepoznata zemlja podseti na Provansu. Jelena pre svog dolaska nije nikada videla svog budućeg muža, a ovakav gest je učinio da se rodi ljubav na prvi pogled.

Ma kako sve ovo bajkovito zvučalo zasigurno je uticalo na kasnije postupke kraljice Jelene koja se sa velikom ljubavlju posvetila kako državničkim poslovima, tako i majčinstvu, a kasnije crkvenom životu. Jelena je vladala zajedno sa svojim sinovima Mulutinom i Dragutinom, u vremenu kada je zemlja bila podeljena, a njene oblasti bile su Zeta, Trebinje, Plav i Poibarje. Kao i svi članovi loze Nemanjića i ona je bila posvećena izgradnji manastira i pomagala crkvi. Njena najznačajnija zadužbina je prelepi manastir Gradac, koji se nalazi iznad Gradačke reke na obudu planine Golije. U ovom manastiru počivaju njene mošti, a mesto gde se zamonašila jeste crkva Svetog Nikole u Skadru, čiji je takođe bila ktitor. Zanimljivo je i to da je Jelena pomagali i katoličku crkvu na ovim prostorima, iz poštovanja prema svom poreklu.

manastir Gradac 

U srednjem veku vladarski brakovi su sklapani pre svega iz državničkih interesa, pa je žena koja je dolazila u Srbiju obično bila plemićkog porekla, iz druge države, i teško je bila prihvatana od strane naroda. Međutim kraljica Jelena je našu zemlju doživela kao svoj novi dom i tako se ponašala prema svom narodu. Ona je zaslužna za otvaranje prve ženske plemićke škole, na dvoru je imala prvu biblioteku u kojoj su bile knjige posebno dopremane iz Kotora. Organizovala je prepisivanje knjiga na dvoru i te knjige je poklanjala, kako bi širila pismenost. Veliku pažnju je posvetila i siromašnim devojkama koje su pri njenom dvoru mogle da uče vez, pletenje i druge ručne radove, kao i pismenost i muziku. Jednom rečju, vodila je računa o ženama i njihovom položaju u društvu sa posebnim akcentom na obrazovanju, odnosno opismenjavanju.

Prema priči jednog monaha kraljica Jelena mu se javila u snu tri godine nakon njene smrti. Kada su otvorili njen grob videli su da je njeno telo i dalje očivano ,,kao u rosi”. Proglašena je za svetiteljku te 1317. godine. Žitije svetiteljke Jelene napisao je arhiepiskop Danilo II kao prve kraljice koja je postala svetiteljka. Zanimljivo je da je napon zamonašenja zadržala svetovno ime.

freska iz manastira Gračanica: Jelena Anžujska sa sinom Milutinom

U njenu čast svake godine na proleće se u održavaju ,,Dani jorgovana”. Tada oživljava manastir Žiča, zamak Maglič i cela ova oblast, gde se oponašaju srednjevekovni običaji, a poseno mesto zauzima lik najvoljenije kraljice i dobrotvorke Jelene Anžujske. Eto ideje za prolećno putovanje i obilazak manastira i upoznavanje sa našom istorijom.

pročitajte još i :
Čudesna bašta Kloda Monea
Temišvar: Banatski Mali Beč
Srednjevekovni grad Petrus

pratite moj rad i na društvenim mrežama:
facebook jomartmagic
instagram jom_art_magic

Do sledećeg čitanja,
Jovana Milutinović