Legende o slovenskim bogovima III deo

Novi tekst nam donosi nove zanimljive bogove slovenskog panteona sa puno interesantnih karakteristika. Svaki od njih imao je svoju ulogu i pružao je zaštitu u određenom aspektu života. Saznajte sve o našoj staroj religiju na blogu Jom Art Magic!

Jarilo
U mitologiju Starih Slovena Jarilo je bio bog vegetacije, plodnosti i proleća, a veruje se da je imao veze i sa ratom. Predstavljan je kao izuzetno lep mladić koji jaše na belom konju, okićen poljskim cvećem, obučen u belo, sa klasjem žita u rukama. U njegovu čast priređivane su svečanosti krajem proleća, koje su se održale mnogo nakon primanja hrišćanstva kod Slovena. U Rusiji, Belorusiji i Srbiji one su se održale sve do 19. veka. Ove svečanosti su u potpunosti imale pagansko poreklo i svuda su se odžavale na sličan način. Povorka meštana bi išla po selu, Jarila je predstavljala lutka napunjena slamom, okućena cvećem i zelenim granama, pevale bi se pesme u čast njegovog povratka iz daleke zemlje, dolaska proleća, za plodnost i bogatu žetvu koja predstoji.

Jarilo

Lada
Lada je bila boginja leta, ljubavi i lepote. Ona živi u Iriju, svetu bogova i mrtvih, iz kog izlazi u proleće kada počinje njena vladavina zemljom. Sa krajem leta ona odlazi nazad u Irij. Predstavljena je kao devojka duge kose u koju su upletena klasja žita, ponekad sa Suncem na grudima, koje prestavlja život i plodnosti. Ladine životinje su jelen, mrav, petao, a biljke božur, maslačak i lipa. U mnogim narodnim pesmama imamo tragove paganizma koje su naučnici, proučavajući usmeno stvaralaštvo, povezali sa ovim božanstvom. Lada bi bila pandan grčkoj Afroditi ili rimskoj Veneri.

Lada

Radgost
Slovenski bog domaćinstva, zaštitnik kuće, ukućana i njihovog napretka bio je Radgost. Izraženo gostoprimstvo kod Slovena povezuje se sa ovim božanstvom koje im je za uzvrat pružalo zaštitu kuće i ukućana. U vremenu kada je narod živeo u malim zajednicama, pojava putnika nije bila česta pojava, pa su u njemu videli dolazak samog boga i priliku da ga ugoste. Do danas se ovaj običaj održao, pa se gostoprimstvo smatra jednim od karakteristika slovenskih naroda, posebno Južnih Slovena.

Mokoš
Mokoš predstavlja boginju zaštitnicu žena, ženskih poslova, posebno predenja. Brinula je o zdravlju žena, njihovoj plodnosti i porodu. Običaji vezani za ovu boginju povezani su sa predenjem. Naime, žene su kudelju, koja se nazivala mokrica, bacale u vodu kao žrtvu. Ispod njenog kipa ostavljale su makaze, bosiljak i vunu i na taj način zaštitile jaganjce. Sa druge strane postoje tvrdnje da se Mokoš vezuje za vračanje, međutim ovo nije istraženo i dokazano. U hrišćanstvu ulogu zaštitnice žena preuzima Sveta Petka.

pročitajte još i :
Ko je boravio na panteonu Starih Slovena? I deo
Ko je boravio na panteonu Starih Slovena II deo
Srednjevekovni grad Petrus

pratite moj rad i na društvenim mrežama:
facebook jomartmagic
instagram jom_art_magic

Do sledećeg čitanja,

Jovana Milutinović