Svaka kućna biblioteka krije neke nikada neotvorene knjige, dobijene na poklon, nasleđene, pozajmljene, pa zaboravljene... Ubijajući svoje vreme u karantinu uletela sam u avanturu sređivanja polica prepunih još neotvorenih korica. Među prašnjavim listovima pronašla sam stihove koji su učinili da zatvorenim očiju zamišljam da bosa koračam po zelenim poljima. Za vas sam izdvojila one meni najlepše. Uživajte u čitanju...
Anonim iz Kine
IBIK
S proleća voda iz potoka
napaja sokom mirisavim
dunjina stabla – tu vrh nimfi
svet, neokrnavljen zri, i senke trs
i vinov zametnu cvet. – A meni ljubav
ne da ni časka mira, ko trački severac kada se besno
sruči s olujom, s požarom gromova i munja bleskom. – Mraćna,
olujna Kiparke moć me lomi,
pomamno hara, satire – gorim,
oduvek sam njen rob.
(prevod: R. Šabalović)
Sju Caj-si
PROLEĆNA OSEĆANJA
Odasmo ljubav treptajem obrva,
i majka doseti se prva;
kad sinuše nam oči strašćukoja nas sludi,
to videše i tuđi ljudi.
Počeše priče po seluda se roje
I tajna naša posta znana svima,
Pa rastaviše rođaci nas dvoje.
U tome pola krivice je moje,
Ali i tvoje mnogo ima!
(prevod: B. Živojinović)
Aleksej Tolstoj
***
U rano proleće to bi,
kad proniče tek trava,
kad svežim mirom sve još spi,
u jutra bledoplava.
Kad rog pastirev se kroz lug
ne ori praskozorjem
i mlada paprat još u krug
svijena je međ borjem.
U rano proleće to bi,
pod senkom breza beše,
kad stade pred mene ti,
tvoj čedan lik nasmešen...
Odvrativ ljubav moju, ti
oborila si oči –
Živote! Šumo! Zlatni sni!
O, nado mladih noći!
I zaplakah kad videh lik
tvoj mili, blag, nasmešen –
U proleće to beše cik,
pod senkom breza beše!
U osvit dana beše to –
O, sreće! Suze! Jeza!
Živote! Šimo! Sunce! O,
taj sveži miris brea!
(prevod: B. Živojinović)
Možda će vas zanimati:
Čudesna bašta Kloda Monea
Temišvar: Banatski Mali Beč
Srednjevekovni grad Petrus
Pratite Jom ART na društvenim mrežama:
facebook jomartmagic
instagram jom_art_magic
Do sledećeg čitanja,
Jovana Milutinović
Коментари
Постави коментар