Neobične navike velikih umetnika


Umetnici su za mene uvek bili posebna vrsta ljudi. Smatrala sam ih “višim bićima” koji imaju neke posebne moći: da stvaraju umetnička dela. Iako sam sa godinama upoznala mnogo umetnika sa različitim interesovanjima, uvek sam razmišljala šta je to u njihovoj glavi što ih čini drugačijim od drugih i kako to oni razmišljaju, pa im na um dolaze neverovatne ideje koje materijalizuju kroz neki vid umetnosti. 

Istražujuči živote velikih umova naišla sam na interesantne podatke o njihovim neobičnim navikama i ekscentričnim ponašanjima. Jedan od najčuvenijih svetskih slikara Leonardo da Vinči svojim zagonetnim delima nam poručuje da se iza njegovog stvaralaštva krije neka tajna. Postoje podaci da je izvesno vreme bio pod prismotrom fiorentinske policije zbog sumnje da je u homoseksualnoj vezi sa jednim od svojih modela. U doba renesanse homoseksualnost je bila kažnjiva smrću, zato su ovakve tvrdnje obavijene velom tajni. Leonardo da Vinči je kao veliki pronalazač, slikar i vajar jako malo spavao, a umeo je da ostane budan po 24 sata kako bi radio na svojim delima. Zahvaljujući njegovom predanom radu danas nam zastaje dah pred svakom njegovom slikom. Sačuvano je oko četiristo Leonardovih crteža, a među njima su se našle i kreacije dvorskih odora i nacrt robota.

Da bi se došlo do savršene forme umetničkog dela potrebno je dosta rada tako da nije ni čudo što su se veliki umovi odricali sna da bi imali dovoljno vremena. Tako je čuveni francuski književnik Onore de Balzak da bi ostao budan pio i do 50 šoljica kafe, a jednom prilikom je izjavio da je najduže uspeo da ostane budan 48 sati. Ludvig van Betoven je takođe bio veliki ljubitelj kafe, a imao je još jedan trik kako bi ostao koncentrisan dok je stvarao svoje kompozicije - to je često tuširanje i polivanje vodom. Viktor Igo smislio je način kako da ostane pri svojim rukopisima fokusiran da stvaranje, on bi se skinuo potpuno go dok je stvarao kako ne bi došao u iskušenje da izađe iz kuće. Za razliku od njega Agata Kristi nije imala pisaći sto i radnu sobu. Ona je svoju pisaću mašinu nosila svuda sa sobom i stvarala najneobičnijim mestima, u prirodi, kuhinji  ili hotelskoj sobi. 


Aleksandar Dima je poeziju pisao isključivo na žutom, članke na roze, a romane na plavom papiru. Džejn Ostin je imala naviku da ako joj je u trenutku došla inspiracija piše na salvetama ili otcepljenim papirima koji su joj bili pri ruci, a obično je pisala u dnevnoj sobi u društvu svoje majke koja je šila na mašini. Jedan od najpoznatijih evropskih filozofa Fridrih Niče sve svoje knjige pisao je stojećki, a Virdžinija Vulf je takođe imala ovu naviku.
Čarls Dikens je mrzeo kada mu kosa ne bi bila savršeno očešljana i kada bi mu štrčala čak i jedna dlaka na glavi. Zato bi se češljao nekoliko puta dnevno. Na svom radnom stolu je voleo da uvek ima malu vazu sa cvećem, nož, papire i bronzanu statuu dve žabe. On je svakog dana išao u kilometarske šetnje nastojeći da se izgubi, kako bi upao u neku avanturu i tako dobio novu ideju za pisanje. Pesnik Edgar Alan Po je imao kućnog ljubimca mačku Katerinu,  koja mu je uvek bila na ramenu dok je stvarao. Jedan od najkontroverznijih slikara Salvador Dali imao je neobičnog kućnog ljubimca – mravojeda, kojeg je često šetao u javnosti.

Umetnici su ljudi koji uvek imaju neobičan način života i svaki je priča za sebe, a nešto što je zajedničko svim velikim imenima je neosporan talenat i veliki i predan rad. Svaki čovek bez obzira čime se u životu bavi ima neke svoje skrivene rituale ili navike bez kojih ne može zamisliti svoju svakodnevnicu. Ma koliko to bilo čak i čudno drugim ljudima to je deo nas i naših navika. Čuvajmo svoje navike koje nas čine srećnim.

foto: pixabay.com

Коментари