Ulaziš u pesmu kao u vrt
Ulaziš u pesmu kao u svoj vrtslažeš reči, pomeraš mlado drveće
u nekakav red razumljiv tvom oku
tako nehajno kao što u san moj
ulaziš kao u svoj vrt
gde te svaka travka s radošću
dočekuje i sunce ti na rame silazi,
i korak ti je lak i nečujan,
kao da si i sama od sna satkana,
iz noći u noć tako sa morem
snagu premeravaš, umiruješ ga
rečima i u poslušnu pticu pretvaraš.
Ulaziš u pesmu kao u svoj dom
gde je sve oblikovano tvojom rukom,
koja i mojom rukom uzaludne
reči ispisuje koje bi da me
od tebe odbrane.
gde je sve oblikovano tvojom rukom,
koja i mojom rukom uzaludne
reči ispisuje koje bi da me
od tebe odbrane.
Pero Zubac
photo: pixabay
pročitajte još i :
Ko je boravio na panteonu Starih Slovena? I deo
Ljubavno pismo Viktora Igoa
Srednjevekovni grad Petrus
pratite moj rad i na društvenim mrežama:
facebook jomartmagic
instagram jom_art_magic
Do sledećeg čitanja,
Jovana Milutinović
Коментари
Постави коментар