Otvaranje kofera sa uspomenama

дана
Često imamo potrebu da se vraćamo prošlosti, da prekopavamo po uspomenama, analiziramo svoje postupke i pitamo se da li je ipak sve moglo biti drugačije. Uspomene su tu da nas podsete na drage ljude, predele, mesta koja smo nekada voleli i na koja smo stalno odlazili. Mirisi me u trenutku mogu vratiti u prošlost. Najdraži su mi oni momenti kada u prolazu osetim parfem ili neki specifičan miris koji mi izmami osmeh. U poslednje vreme je puno takvih trenutaka. Ova pesma je jedna od onih koje oživljavaju iste osećaje kakve sam imala dok sam ih stvarala. Uživajte u čitanju.

RIBE

Pokušam ponekad da čujem reči koje ne govoriš.
Zagledam se u vodnjikave oči i plivam po dubinama.
Istražujem. Zaranjam. Kopam.
I ništa.
Vidim samo par ispucalih kapilara, crvenilo i nekakav sjaj.
Lažni sjaj, verovatno samo refleks mojih suza.
Iskrivljeno ogledalo.
Onda progovorim. Nižem pitanja. Ti ćutiš.
Nastavljam traženje odgovora. Ti ćutiš
Raspravljam se sama sa sobom. Ti ćutiš
Besna povisim ton. Ti opet ćutiš.
Pa zaćutim i ja. Gledamo se nemo. 
Dve ribe. Bauljamo u mutnoj vodi.
Akvarijum nema vrata. A ja ne smem da razbijem staklo.



Do sledećeg čitanja,
Jovana Milutinović


Коментари

Постави коментар