Neopaganizam
U savremenom
društvu među Slovenima javljaju se neopaganske verske organizacije. Svoja
verovanja baziraju na sopstvenim tumačenjima ili naučno nedovoljno istraženoj
Velesovoj knjizi. Obično propagiraju povratak prirodi, panslavizam i versku toleranciju.
Međutim među njima postoje i agresivne desničarke grupe koje su okrenute
filozofiji “krvi i tla”
Dabog
Dabog se nazivao i Dajbog, Daždbog (stsl. dažd - kiša). On
je bog Sunca, odnosno sunčeve
svetlosti i kiše. Dabog daje zemlji
život jer upravlja najvažnijim elementima za opstanak ljudi. Pretpostavlja se da je on istovremeno bio i bog podzemnog sveta. Zamišljan je kao
starac odeven u medveđu kožu, sa štapom
u ruci koji mu pomaže jer je hrom.
Njega obično prati vuk koji je bio
njegov izaslanik i takođe je hrom. Dažbog je često silazio među ljude da vidi
kako žive i pomagao im u rešavanju problema. Verotano je zbog toga u
hrišćanskoj veri njegovu ulogu preuzeo Sveti
Sava.
 |
| Veles |
Veles
Veles ili Volos je slovenski bog šuma, polja i pašnjaka odnosno useva, stoke i divljih životinja.
Zamišljan je kao starac duge brade
ili snažan mladić sa bivoljim rogovima.
Kao bog šume predstavljen je kao medved,
brinuo se o šumi, divljim životinjama i šumskim plodovima. Takođe je bio
zadužen za useve i stoku, pa mu se narod obraćao kako bi žetva bila obilna, a
stoka zdrava i plodna. U hrišćanstvu Velesovu ulogu preuzima Sveti Vasilije. Postoje tvrdnje da je
Veles pored Daboga takođe mogao biti bog podzemnog
sveta. Neki naučnici mu pripisuju zaštitu poezije i muzike. Po bogu Velesu nazvan je jedan od
najkontroverznijih spisa stare slovenske vere - Velesova knjiga.
 |
| Vesna i Moran |
Vesna
Vesna u slovenskoj
mitologiji predstavlja boginju proleća i
plodnosti, zaštitnicu braka i mladosti. Ona je sa sobom donosila svetlost,
cvetanje, lepo vreme i zelenilo, pa je zbog toga bila omiljena među Slovenima. Zamišljana je kao lepa i nasmejana devojka krupnih očiju. Njena kosa bila je okićena cvetnim zvončićima, na sebi je imala
belu haljinu i u predelu struka nosila je veliki cvetni venac. U ruci je nosila jabuku ili buket cveća, a pratile su
je lastavice. Jedan od praznika
posvećenih Vesni slavili su supružnici
koji su brak sklopili u protekloj godini. Bio je to najradosniji praznik i za
tu priliku pravljeni su kolači sa medom - medenčići.
Hrišćanska crkva je ovaj praznik vezala za dan četrdeset mučenika, danas se
slavi 22. marta i naziva se Mladenci.
Kod Srba često je žensko ime Vesna.
Morana
Morana je u
tradiciji starih slovena bila simbol smrti
i zime. Predstavljana je kao lepa devojka, izrazito bleda, sa vučjim očnjacima i
kandžama. Sloveni su verovali da sve zimske nepogode: led, sneg, mraz
donosi Morana. Duga zima bila je uzrok gladi
i neizdržive hladnoće, često i pomora i bolesti stoke. Postojali su
mnogi običajni rituali kojima su svi Sloveni ispračali Moranu. Pravljena je lutka od slame i pruća koju bi narod
tukao motkama, a kasnije spaljivao ili bacao u reku. U martu se takođe
praktikovao ritual u kojem su se maskirani
ljudi pravili povorku i na taj način plašili
Moranu. Morana
prvi deo pročitajte ovde:
Ko je boravio na panteonu Starih Slovena? I deo
pratite moj rad i na društvenim mrežama:
facebook jomartmagic
instagram jom_art_magic
Do sledećeg čitanja,
Jovana Milutinović
Коментари
Постави коментар