Svaka devojčica je kao mala maštala da postane balerina.
Uvek graciozne, u prelepim kostimima sa scene plene svojim pokretima i
ostavljaju bez daha. Kao da su sazdane od neke vazdušaste materije koja se sa
lakoćom kreće i menja oblik. Međutim, da bi se našao na sceni svaki plesač mora
se odreći mnogih stvari. Duge i naporne baletske
vežbe sastavni su deo njihovog života, a izvođenje tačke na sceni veliko finale
napornog rada. Svi padovi, povrede i bolovi postaju zanemarljivi pred ovako
veličanstvenom lepotom. Dah zastaje svakome ko uživa u umetnosti, gledajući
baletsku predstavu. Savršen spoj pokreta, muzike, ritma i glume koja je
potrebna da bi se emocija prenela publici. Svaka baletska prica je posebna na
svoj način, ponekad nerazumljiva i nekima suviše apstraktna, ponekad lagana i polenta.
Kakva god da je, baletska umetnost pruža jednu posebu lepotu u savršenom spoju
dekora, plesa i muzike. Zato dodajte na svoju listu posetu baletskoj predstavi
i upoznajte se sa ovom vrstom umetnosti, ukoliko niste imali priliku do sada.
Teško je sa sigurnošću odrediti kada je balet nastao kao
posebna plesna disciplina. Ako se početak nastanka baleta podrazumeva scenska
igra sa kostimom i scenografijom, onda se za kolekvu nastanka baleta može
smatrati Italija, i to u doba renesanse, između 14. i 16. veka. Iz Italije se
balet se prvo raširio po Francuskoj, a kasnije u ostalim zemljama Zapadne
Evrope. Na samom početku igrači su bili maskirani, pokreti su bili strogi i
jasno definisani, a kostimi su bili u skladu sa modom toga doba, pa su cesto
bili teški za nošenje i sputavali su slobodno kretanje plesača. Predstave su
bile izvođene na dvorovima. Prvom izvedenom baletskom predstavom smatra se „Kraljičin
komični balet” koji je izveden 1581. godine u Parizu, autora Baltazara
Božoajea. Predstava je trajala preko pet sati i u njoj je prvi put bila
povezana muzika, igra i tekst. Zaslužan za balet kakav danas poznajemo je kralj
Luj XIV koji je balet iz dvorova izmestio u teatar. Kralj je bio veliki
ljubitelj baleta i sam je učestvorao u nekim predstavama. Luj XIV je osnovao
prvu plesnu instituciju na Zapadu, koja se zvala Académie Royale de Danse.
Krajem 18. veka balet postaje nežniji, teške kostime
zamenjuju laganiji, a umesto cipela sa potpeticom plesači nose nežne cipele,
koje im omogućavaju slobodnije kretanje. U Rusiji, u Sankt Peterburgu francuski
balet majstor Žan Baptist Lande otvorio je prvu baletsku školu Imperial Theatre
School za ruske mlade igrače, gde su se obučavali najuspešniji plesači toga
vremena. Nakon Revolucije škola je obnovljena i danas je poznata pod nazivom Mariinsky Ballet. Druga značajna škola
baleta u Rusiji je Boljšoj Balet koji
je tokom 20. veka izgradio svoj jednistven izraz i danas je visoko cenjen u
svetu baleta.
Tokom 20. veka razvijaju se novi pravci u baletu i nove
forme u samoj igri. Moderan i džez balet imaju poseban izraz koji se slobodan,
stilski je opušten uz zadržavanje elemenata
klasičnog baleta. Kostimi su obično minimalistički, bez previše detalja i
ukrasa, tako da se akcenat stavlja na samo telo plesača. Izbor muzike je slobodan,
pa se tako pored džeza i pop muzike mogu čuti i kompozicije koje nemaju određen
žanr. Savremeni teatar teži da se oslobodi svih dosadašnjih formi tako da tačno
određene granice ne postoje. Najpoznatija plesna škola neoklasičnog baleta je New York City Balet.
photo:https://pixabay.com/
Do sledećeg čitanja,
Jovana Milutinović
Коментари
Постави коментар