Na blogu ćete moći da čitate i moj odabir proze i poezije. Danas vam predstavljam jednu svoju pesmu. Uživajte!
NIKADA VOLJENI
Rečima nedorečenim dopunjuješ mi misli.
Nikada voljenima svitanje može izgledati kao sumrak.
Mrak u nestajanju sa sobom odnosi strah.
Raširenih ruku pružaš mi svetlost.
Nikada voljenima svitanje može izgledati kao sumrak.
Mrak u nestajanju sa sobom odnosi strah.
Raširenih ruku pružaš mi svetlost.
Tek sada jasno vidim,
da pre ovoga trena dan nije ni postojao,
da svako je buđenje bilo vraćanje u san,
da šaputanje može biti iskrenije od glasnogovorenja.
Leto je tu pred nama.
Znam, koračamo po opalom lišću,
ali veruj mi, ove godine sneg neće padati.
Jovana Milutinović
Коментари
Постави коментар