Jutros me je sa prozora pozdravio sneg. Ovakav pozdrav za dobro jutro nisam očekivala. Sneg u poslednjim danima februara, a nije ga bilo čitave zime. Odavno sam prestala da se radujem snegu. Poslednjeg velikog snega koga se sećam bio je takođe u februaru. Tada me ni sneg do kolena nije sprečio da odem na svirku. Provod je bio očekivano dobar. Drugarica i ja čavrljale za šankom i uživale u muzici.
Ipak, postoje ljudi koji jedva čekaju sneg. Uživaju u dugim šetnjama po belom prekrivaču. U onom osećaju kada škripi pod nogama. Noć i pahulje koje provejavaju. Zimska idila. Ja zimsku idilu ipak zamišljam malo drugačije. Ispred kamina sa vatrom koja pucketa. U društvu prijatelja ili voljene osobe. Kuvano vino i američka ljubavna komedija. Puno smeha. A napolju bele pahulje u vazduhu igraju svoj ples.
Zima je oduvek bila inspirativna umetnicima. Škripa saonica koje se probijaju kroz napadali sneg. Zvuk udaranja pahulja u staklo. Lopate kojima stanari čiste sneg ispred svojih kuća i zgrada. Graja dece u parku. Pravljenje figurica od snega i grudvanje. Zaleđeni prsti i nos. Sve to nosi sa sobom lepotu. Samo je treba osetiti. Ukoliko budemo uspeli da lepotu i ljubav pronađemo u stvarima koje ne volimo, koje nas nerviraju ili su nam teške, uspećemo da pobedimo sebe.
Zima je uvek bila godišnje doba kada se sve smiruje. Priroda spava čekajući ponovmo rođenje. Sve je usporeno i kao da vreme staje. Zima se može izjednačiti sa čekanjem, sa stanjem hibernacije ljudskog duha. Kao da iščekuje sunce koje će ga oživeti.
pratite moj rad i na društvenim mrežama:
facebook jom art magic
instagram jom_art_magic
Do sledećeg čitanja,
Ipak, postoje ljudi koji jedva čekaju sneg. Uživaju u dugim šetnjama po belom prekrivaču. U onom osećaju kada škripi pod nogama. Noć i pahulje koje provejavaju. Zimska idila. Ja zimsku idilu ipak zamišljam malo drugačije. Ispred kamina sa vatrom koja pucketa. U društvu prijatelja ili voljene osobe. Kuvano vino i američka ljubavna komedija. Puno smeha. A napolju bele pahulje u vazduhu igraju svoj ples.
Zima je oduvek bila inspirativna umetnicima. Škripa saonica koje se probijaju kroz napadali sneg. Zvuk udaranja pahulja u staklo. Lopate kojima stanari čiste sneg ispred svojih kuća i zgrada. Graja dece u parku. Pravljenje figurica od snega i grudvanje. Zaleđeni prsti i nos. Sve to nosi sa sobom lepotu. Samo je treba osetiti. Ukoliko budemo uspeli da lepotu i ljubav pronađemo u stvarima koje ne volimo, koje nas nerviraju ili su nam teške, uspećemo da pobedimo sebe.
Zima je uvek bila godišnje doba kada se sve smiruje. Priroda spava čekajući ponovmo rođenje. Sve je usporeno i kao da vreme staje. Zima se može izjednačiti sa čekanjem, sa stanjem hibernacije ljudskog duha. Kao da iščekuje sunce koje će ga oživeti.
Sneg ne prestaje da pada čitavog dana. Trotoari se više ne naziru. Ulice su pune tragova automobila. Dok polako pada mrak zimski pejzaž dobija novu dimenziju. Oblači svoje večernje haljine. Prosipa svoju magiju po nama. Zvezde su zamenjene pahuljama. One sada sijaju. Sjajem nedokučivim. Kristalnim.
Možda je ovo poslednji sneg ove godine, zato uživajmo u njemu makar gledajući sa prozora.
pratite moj rad i na društvenim mrežama:
facebook jom art magic
instagram jom_art_magic
Do sledećeg čitanja,
Jovana Milutinović
Коментари
Постави коментар