Ma koliko se kritičari i teoretičari trudili da postave granice i jasno definišu pojam umetničkog dela, svaki novi pokret i epoha bi ih demantovali izlazeći iz tih okvira. Nameće se pitanje da li u umetnosti postoje granice ili je ona slobodna, nesputana, i samo kao takva može postojati. Umetničko delo predstavlja izraz autora, njegovih razmišljanja i zapažanja.
Međutim, ono što njegovom stvaralaštvu daje posebnost i stavlja ga među visoko vrednovano ne mora uvek biti prihvaćeno u kritičkoj javnosti. Predstavnici novih pravaca u umetnosti obično su se izdvajali time što su bili drugačiji od svega prisutnog na sceni i prelazili granice trenutnih zakona u stvaralaštvu. Čak se i sam stvaralački proces tumačio na različite načine, od potpuno slobodnog bez ikakvih koordinata, do postupka sa striktno određenim pravilima. Može se reći da je umetnički izraz odraz epohe, trenutnih istorijskih okolnosti u kojima nastaje, skup ideja koje su se javljale u određenom periodu.
Savremena umetnost je u tom pogledu otišla najdalje, pa je česta pojava da se nešto što se ne može smatrati visokoestetskom tvorevinom naziva umetničkim delom. Budući da su kultura i umetnost u današnjem vremenu na marginama, sa malo medijskog prostora, u senci popularnih programa iako bez sumnje postoje stvaraoci mlađe i starije generacije koji zavređuju pažnju. Zato je potrebno stalno podsećati na to koliko su kultura i umetnost važni i neophodni jednom društvu da bi opstalo. Podsećajući se svega što su generacije pre nas ostavile iza sebe treba stvarati nova dela za budućnost. Moramo se boriti za kulturu. Svako na svoj način. Ovo je moj.
Umetnost je nestvarna, neopisiva, nastaje ni iz čega. Pobuđuje neočekivana osećanja, koja nikada nismo osetili. Može se uporediti sa ljubavlju. Ne poznaje razlike. Govori univerzalnim jezikom. Prevazilazi granice, otklanja stege. Sa svakim ponovnim čitanjem, slušanjem, posmatranjem otkrivamo nešto novo. Neprestano menja oblike. Inspiriše. Oplemenjuje. Nudi nam ulazak u neistražene svetove. Ona stvara svoje svetove. Mašta. Veruje. I sanja. Umetnost je ljubav. Ljubav koja nam je uvek dostupna. Ona voli da je voljena. Umetnost je poput deteta. Moramo je negovati. Ona je deo nas. Od nas nastaje. Sa njom živimo i umiremo. Umetnost je vera. U rušenju svega pruža nam utočište. Kada je sve mračno ona je svetlost. Umetnost je lepota. Reč. Pokret. I glas. Pomoću nje možemo biti gde god poželimo. Ona veruje u čuda. Za nju ne postoji nemoguće. Iznova se rađa, uvek drugačija i svoja. Prkosna. Ponekad nas zavara utisak da je nema. Ona je tu i kada je ne vidimo. Čeka da je neko otkrije i ponovo spozna. Umetnost je magija!
Do
sledećeg čitanja,
Jovana
Milutinović
Коментари
Постави коментар